U današnjem članku vam pišemo o dugogodišnjem švedskom istraživanju koje otkriva kako fizička kondicija i snaga tela menjaju tokom života i koliko je važno ostati aktivan čak i kada osetimo prve znake opadanja performansi.
Tim istraživača sa Karolinska Instituta pratili su stotine muškaraca i žena kroz neverovatnih 47 godina, beležeći promene u aerobnoj kondiciji, mišićnoj snazi i izdržljivosti, kako bi dobili detaljnu sliku procesa starenja i fizičkog pada sposobnosti.
- Ono što je posebno zanimljivo u ovom istraživanju je što se razlikuje od ranijih studija koje su upoređivale različite starosne grupe u jednom trenutku. Ovaj pristup je praćenjem istih ljudi kroz duži period omogućio precizniji uvid u to kako se fizičke sposobnosti razvijaju i postepeno opadaju, a ne samo površno poređenje između različitih generacija. Ispitanici su bili starosti od 16 do 63 godine kada je studija započeta, a rezultati pokazuju da pad fizičkih sposobnosti može početi već oko 35. godine života, bez obzira na to koliko je neko aktivan.
Autori istraživanja naglašavaju da je upravo sredina tridesetih godina kritična za telo jer tada počinju prvi vidljivi znaci opadanja aerobne izdržljivosti i mišićne snage. To ne znači da osoba postaje nepokretna ili da prestaje da bude zdrava, već da telo postepeno gubi sposobnost da reaguje i oporavlja se onako kako je to činilo u dvadesetim godinama. Podaci pokazuju da opadanje postaje izraženije kako godine prolaze, ali je optimističan deo istraživanja u tome što fizička aktivnost i dalje donosi značajne benefite, čak i ako se sa vežbanjem započne kasnije u životu.
Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su tokom života postali fizički aktivni uspeli da povećaju svoje performanse za pet do deset odsto, što znači da telo reaguje i na kasnije pokušaje poboljšanja kondicije. Ovo je posebno važna poruka za sve koji veruju da su zakasnili ili da je prekasno za početak fizičke aktivnosti – nauka potvrđuje da nikada nije kasno da se krene sa kretanjem i vežbanjem.
- Marija Vesterstol, vodeća autorka studije, ističe da fizička aktivnost može usporiti proces opadanja sposobnosti, iako ga ne može potpuno zaustaviti. Ovo je ključna poruka za sve generacije – iako telo prirodno prolazi kroz promene, svaka aktivnost, od hodanja i plivanja do treninga snage, ima potencijal da odloži značajan gubitak kondicije. Njena ekipa želi da dalje istraži zašto svi dostižemo vrhunac fizičke forme oko 35. godine i kako kretanje usporava proces starenja, što može pomoći u razvoju preporuka za zdrav i dug život.
Istraživanje je deo šireg projekta pod nazivom Swedish Physical Activity and Fitness Study (SPAF), koji je osmišljen da pruži dugoročne uvide u promene fizičkog zdravlja odraslih osoba. Praćenje više decenija omogućava naučnicima da sagledaju ne samo trenutno stanje tela, već i uticaj životnih navika, fizičke aktivnosti i načina života na dugoročno zdravlje. Ovo je posebno značajno jer moderna populacija sve više vodi sedentaran način života, pa ovakve informacije mogu poslužiti kao upozorenje i motivacija za uključivanje u redovnu fizičku aktivnost.
- Važno je istaći i da studija beleži promene kod oba pola, što daje jasniji uvid u to kako starost i fizička aktivnost utiču na muškarce i žene. Pokazalo se da opadanje snage i kondicije može da počne ranije nego što se misli i da razlike između polova postoje, ali nisu toliko drastične kada se posmatraju tokom decenija. Ovo daje vrednu informaciju za planiranje vežbi, prevenciju povreda i očuvanje mišićne mase kod svih odraslih osoba.
Iako opadanje fizičkih sposobnosti počinje relativno rano, studija pruža i ohrabrujuću poruku: upornost, kontinuitet i redovna fizička aktivnost mogu doneti konkretne rezultate, čak i kada se počne kasnije u životu. Čak i male promene, kao što su svakodnevna šetnja, vežbe snage ili aerobni treninzi, mogu značajno doprineti očuvanju kondicije i smanjenju rizika od hroničnih bolesti povezanih sa starijim godinama.
Istraživanje se nastavlja i narednih godina, kada će ispitanici biti oko 68 godina, a cilj je da se bolje razume kako stil života, zdravstveno stanje i biološki mehanizmi utiču na starenje mišića i opštu fizičku sposobnost. Očekuje se da će tada podaci pružiti još precizniji uvid u dugoročne efekte kretanja i vežbanja na zdravlje, i omogućiti naučnicima da daju konkretne preporuke za očuvanje fizičke forme u srednjim i kasnijim godinama.
- Zaključak ove opsežne studije je jasan: fizička kondicija dostiže svoj vrhunac oko 35. godine, ali aktivnim životom i posvećenim treninzima možemo produžiti period funkcionalnosti tela i sačuvati snagu i izdržljivost. Ovo je važna poruka za sve generacije – nikada nije kasno da počnete da brinete o svom telu i ulažete u zdravlje koje će vam omogućiti dug i kvalitetan život.
Ova švedska studija nas podseća da se fizičko zdravlje ne sastoji samo u genetici ili mladalačkoj energiji, već i u kontinuitetu, disciplini i pažnji prema telu. I dok proces starenja ne možemo potpuno zaustaviti, nauka pokazuje da naš izbor načina života značajno utiče na to koliko dugo telo ostaje snažno i funkcionalno.
Ako se poveća svest o ovim podacima, možemo stvoriti društvo koje vrednuje fizičku aktivnost kroz čitav životni vek, shvatajući da redovno kretanje nije samo hobi, već ključni faktor dugovečnosti, mentalnog zdravlja i opšte dobrobiti.
