U današnjem članku govorimo o prelasku sa posne na uobičajenu, mrsnu ishranu i kako to učiniti na zdrav i bezbedan način. Ovaj period zahteva pažnju i planiranje, jer nagla promena u načinu ishrane može izazvati mučninu, nadutost ili bol u stomaku, posebno nakon višenedeljnog posta.
Post, čija je osnova voće, povrće, žitarice i riba, značajno razlikuje način ishrane od uobičajenog, koji uključuje meso, jaja i mlečne proizvode. Posna hrana se obično priprema na vodi ili uz minimalnu količinu ulja, što je čini lakšom za varenje. Međutim, kada post završi i na sto stignu bogati praznični obroci sa pečenjem, rolatima, salatama sa majonezom i kolačima, telo može reagovati neprijatno ako unos hrane nije postepen.
- Stručnjaci naglašavaju da prvi korak u izlasku iz posta treba da bude postepeno uvođenje hrane. Idealno je rasporediti obroke u 3 do 5 manjih porcijâ tokom dana. Na taj način se olakšava varenje i smanjuje rizik od bolova u stomaku ili nadutosti. Takođe, važan je i način pripreme hrane: kuvanje i dinstanje sa minimalnom količinom ulja lakše su za digestivni sistem od pohovane ili pržene hrane.
Kada je reč o mesu, preporučuje se početi sa pilećim ili ćurećim mesom, uz zadržavanje ribe u jelovniku najmanje dva puta nedeljno. Mlečni proizvodi treba da budu laganiji, poput mladog sira, jogurta i kiselog mleka sa nižim procentom masti. Neophodno je i dalje uključivati sveže salate, voće, orašaste plodove i žitarice, jer pomažu telu da se adaptira na promene u ishrani.
- Prvi obroci nakon posta treba da budu lagani i pažljivo izbalansirani. Doručak može da se sastoji od jogurta, parčeta hleba, mladog sira ili male porcije ovsenih pahuljica. Ručak bi mogao uključivati pileću supu, kuvano ili pečeno belo meso ili ribu, uz povrće i svežu salatu, dok slični, lagani obroci mogu biti deo večere. Tek nakon nekoliko dana moguće je postepeno vratiti se uobičajenoj ishrani, uz princip umerenosti i pravilnog rasporeda obroka.
U periodu prazničnih trpeza, kada bogati obroci čekaju već na sam Božić, posebno je važno ne preskakati lagan doručak. Za ručak se savetuje manja količina pečenja i izbegavanje teških priloga ili salata sa majonezom, dok osnova obroka treba da budu sveže salate i lakši prilozi. Konzumacija kolača odmah nakon obroka nije preporučljiva – bolje je uživati u njima polako i u manjim količinama, uz pauze tokom jela.
- Lekari i nutricionisti posebno ističu značaj pravilnog unosa hrane i postepenog vraćanja uobičajenih namirnica kako bi se telo adaptiralo na mrsnu hranu, sprečile probavne smetnje i očuvalo zdravlje. Savetovalište za ishranu Instituta za javno zdravlje naglašava da se pravilno planiranje obroka i umerenost u količinama hrane mogu pokazati ključnim za blag i zdrav izlazak iz posta.
Ključ uspeha leži u kontrolisanom uvođenju mesa, mlečnih proizvoda i začinjenijih jela, dok se povrće, voće i riba zadržavaju u ishrani još nekoliko dana. Ovako se telo postepeno prilagođava, a rizik od stomačnih tegoba se smanjuje. Polako, ali sigurno, organizam se navikava na bogatije obroke i kaloričniju hranu, čime se sprečava osećaj težine i nelagodnosti.
Za kraj, važno je imati na umu da praznična ishrana ne znači prejedanje, već pametan i svesan izbor namirnica, pravilnu pripremu hrane i raspored obroka. Na taj način, telo će moći da uživa u ukusima praznika bez nepotrebnog stresa i zdravstvenih problema. Postepeni povratak mrsnoj hrani nije samo savet nutricionista, već i jednostavan način da se očuva blagostanje i vitalnost tokom prazničnog perioda.
