U današnjem članku donosimo priču o Sanji Maletić, ženi koja je kroz četvrt veka karijere ostala verna sebi, ali je tek u ulozi majke pronašla najdublji smisao. Njena ispovest o veri, strpljenju, estradi i majčinstvu otkriva koliko život može iznenaditi onda kada se tome najmanje nadamo.
Tokom više od dvadeset pet godina na muzičkoj sceni, Sanja Maletić je gradila karijeru tiho, strpljivo i bez potrebe da se dokazuje kroz prolazne trendove. U svetu estrade, gde se često gubi granica između privatnog i javnog, ona je od početka znala dokle ide scena, a gde počinje njen lični život. Taj put nije bio lak, ali je bio iskren, vođen verom, radom i jasnim unutrašnjim kompasom. Danas, kada se osvrne unazad, upravo ta doslednost daje njenoj priči posebnu težinu.
- Ipak, bez obzira na sve uspehe, koncerte i godine provedene pod reflektorima, nijedna uloga nije promenila njen život kao majčinstvo. U 52. godini, Sanja je postala majka, a taj trenutak je sve ostalo stavio u drugačiju perspektivu. Praznici, koji su nekada prolazili u znaku obaveza, putovanja i nastupa, sada imaju sasvim novu boju. Postali su tiši, dublji i ispunjeni smislom koji se ne može opisati rečima.
Govoreći o Božiću i prazničnim danima, Sanja ističe da dete ne menja samo navike, već potpuno preoblikuje pogled na život. Radost praznika sada dolazi iz sitnica – iz iščekivanja, porodičnog okupljanja i osećaja zahvalnosti. Njena ćerka Vanja ušla je u njihov život posle dugog perioda molitve i strpljenja, a Sanji i njenom suprugu važno je da je odmalena uče koliko su vera, molitva i porodica temelj svakog praznika.
Iako se često pretpostavlja da su pevačima praznici radni dani, Sanja je i ranije jasno povlačila granice. Za nju Badnji dan, Božić, Vaskrs i krsna slava nikada nisu bili predmet kompromisa. Bez obzira na ponude i obaveze, ti dani su uvek bili rezervisani za dom. Danas, kada je u toj priči i dete, ta odluka dobija još veći smisao. Sama priprema hrane nakon posta, mirisi iz kuhinje i atmosfera u kući, čine je istinski srećnom.
- U njenoj porodici nema strogo definisanih rituala, ali postoje običaji koji se poštuju sa radošću. Paljenje badnjaka ispred crkve, susret sa komšijama i ljudima iz kraja, večernja toplina i osećaj zajedništva – to su trenuci koji se pamte i koji se sada dele sa ćerkom. Za Sanju, ti trenuci nisu samo tradicija, već emocija i veza sa ljudima i vremenom u kojem živi.
Kraj godine često donosi i razmišljanja o poslu i kolegama. Sanju je, kako kaže, iznenadio veliki broj koncerata njenih kolega, kako sa narodne, tako i sa pop scene. Kao neko ko voli koncerte i rado ih posećuje kada ima priliku, primećuje da je energija samostalnog nastupa u velikim dvoranama nešto posebno. Iskreno se raduje uspehu drugih i veruje da je publika najbolja potvrda nečijeg rada. Upravo zato očekuje da će i naredna godina doneti nove koncerte i nove susrete sa publikom.
Kada se ugase kamere i reflektori, odnosi na estradi često se dovode u pitanje. Ipak, Sanja veruje da među ljudima njene generacije postoji iskreno poštovanje. Godinama su se gradila prijateljstva, poverenje i međusobna podrška. Sa onima sa kojima deli i radost i tugu, odnosi su stvarni i duboki, a takve veze, kako kaže, ne nastaju preko noći.
- Poseban deo njene priče vezan je za dugogodišnju borbu za potomstvo. Nakon mnogo izazova i trenutaka kada je bila na ivici da izgubi nadu, majčinstvo je došlo kao dar. Danas Sanja otvoreno govori o zahvalnosti i snazi koju je pronašla u sebi. Svako jutro započinje zahvalnošću Bogu, svesna koliko se njen život promenio. Njeni dani su sada u znaku majke, a obaveze su prilagođene tom ritmu.
- Planovi za budućnost postoje, ali bez žurbe. Malo mora, malo odmora, a zatim povratak u studio i nove pesme, kada za to dođe pravo vreme. Sanja danas živi sporije, ali ispunjenije, sa jasnim prioritetima. U sebi prepoznaje dve strane – onu nežnu, majčinsku, i onu snažnu, koja je kroz godine prošla svet i scenu. Upravo ta kombinacija joj je pomogla da izdrži.
Svojom pričom želi da bude podstrek drugim ženama. Godine, kako kaže, nisu presudne. Važno je kako se osećamo iznutra, koliko verujemo u sebe i koliko smo spremni da ne odustanemo. Njena poruka je jednostavna, ali snažna – nada uvek postoji, čak i onda kada izgleda da je sve izgubljeno.
