U današnjem članku pišemo o vremenskim promjenama koje nas očekuju u narednom periodu. Poznati meteorolog nam donosi detaljnu prognozu.
Period koji je pred nama donosi prilično stabilne, ali ne i naročito prijatne vremenske prilike, uz jasne nagoveštaje da bi početak nove godine mogao doneti ozbiljniji preokret. Prema aktuelnim analizama meteoroloških modela, do kraja godine preovladavaće suvo i umereno hladno vreme, uz čestu pojavu jakog vetra koji će dodatno pojačavati osećaj hladnoće, naročito od vikenda.
- Naš deo Evrope već od narednih dana ulazi u zonu uticaja hladnog prodora čije će glavno jezgro proći istočnije, preko Skandinavije i dalje ka Rusiji. Iako nećemo biti direktno pogođeni najjačim naletom hladnoće, nalazićemo se na njegovoj ivici, što znači da će temperature ostati niske, a vremenske prilike promenljive. Očekuje se smena sunčanih i oblačnih perioda, ali bez većih padavina.
U takvim okolnostima, povremeni slabi pljuskovi snega nisu isključeni, naročito u istočnim krajevima regiona, ali će oni biti kratkotrajni i bez značajnijeg zadržavanja snežnog pokrivača. Mnogo izraženiji faktor biće vetar. Severozapadni vetar će od nedelje povremeno duvati vrlo jako, stvarajući osećaj znatno nižih temperatura nego što će pokazivati termometri.
- Jutarnje temperature spuštaće se uglavnom između -7 i -1 stepen, dok će dnevni maksimumi retko prelaziti 0 do +5 stepeni Celzijusa. Iako su ove vrednosti blizu višegodišnjeg proseka za kraj decembra, kombinacija vetra i vlage u vazduhu učiniće da hladnoća bude znatno izraženija u svakodnevnom osećaju.
Prava neizvesnost dolazi sa početkom januara. Kako se nova godina bude približavala, raste verovatnoća formiranja ciklona nad Jadranom, što bi moglo označiti kraj mirnijeg perioda. Takav razvoj situacije često donosi pogoršanje vremena u regionu, uz pad temperature i znatno više padavina. U ovom slučaju, prema sadašnjim procenama, najizgledniji oblik padavina bio bi sneg, naročito u unutrašnjosti.
- Posebno se izdvaja period nakon 4. januara, kada bi moglo doći do direktnijeg prodora hladnog vazduha sa istoka Evrope. Ukoliko se taj scenario ostvari, Jadran bi mogao reagovati stvaranjem snažnijeg ciklona, što bi značilo konkretnije zahlađenje i mogućnost da čak i niži predeli regiona dobiju stabilniji snežni pokrivač. Prvih desetak dana januara tada bi moglo proteći u znaku pravih zimskih uslova.
Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) i dalje zadržava projekcije koje ukazuju na relativno hladan januar, ali pitanje količine snega ostaje otvoreno. Ključni faktor biće pozicija i učestalost ciklona, što mesečni modeli ne mogu precizno da definišu. Ipak, određeni signali već postoje.
Analiza odstupanja vazdušnog pritiska od prosečnih vrednosti sugeriše da bi niži pritisak mogao dominirati nad severnom Afrikom, jugoistočnom Italijom i južnim Jadranom. Upravo takav raspored često pogoduje dotoku vlage ka našem regionu, naročito u centralnim i istočnim krajevima, gde se tada stvaraju uslovi za obilnije padavine.
- Do kraja godine, međutim, ne očekuju se veće promene. Temperature će se kretati oko prosečnih vrednosti, a padavine će biti retke. Zima će se više osećati kroz vetar i hladna jutra nego kroz sneg i zimske pejzaže. Tek sa ulaskom u 2026. godinu pojavljuje se realna mogućnost da se vremenska slika značajnije promeni.
Važno je naglasiti da su sve ove procene zasnovane na tumačenju numeričkih modela i njihovih trenutnih izlaza. Prognoze na duži rok uvek nose određeni stepen neizvesnosti, posebno kada je reč o tačnoj količini padavina i intenzitetu zahlađenja. Zato se za zvanične i pravovremene informacije uvek preporučuje praćenje državnih meteoroloških službi.
Ipak, jedno je jasno – pred nama su mirni, hladni i vetroviti završni dani godine, dok početak januara nosi potencijal za ozbiljniju zimsku epizodu koja bi mogla obeležiti prve dane 2026. godine.
