U današnjem članku bavimo se medicinskim dostignućem koje je izazvalo ogromnu pažnju širom svijeta. Priča iz Kine pokazuje da ono što nam je delovalo nezamislivo danas ipak postaje moguće.
Vest koja je stigla iz Kine uzdrmala je medicinski svet i ponovo otvorila vrata jednoj od najkontroverznijih, ali i najperspektivnijih oblasti savremene medicine. Lekari su prvi put uspeli da genetski modifikovanu svinjsku jetru presade čoveku, čime su pokazali da ono što se do juče smatralo gotovo nemogućim sada ulazi u domen realnih opcija. Iako je pacijent na kraju preminuo, rezultati ovog poduhvata doneli su nadu hiljadama ljudi širom sveta koji čekaju transplantaciju.
- Reč je o 71-godišnjem muškarcu koji je bolovao od uznapredovale ciroze jetre izazvane hepatitisom B, uz dodatno prisustvo tumora. Njegovo zdravstveno stanje bilo je izuzetno ozbiljno, a klasična transplantacija ljudskog organa u tom trenutku nije bila moguća. Kao poslednju šansu, pacijent je pristao na eksperimentalni zahvat koji do tada nikada nije izveden na ovaj način. Operacija je obavljena u Prvoj pridruženoj bolnici Medicinskog univerziteta Anhu, a ceo slučaj kasnije je detaljno opisan u naučnom časopisu sa recenzijom, što mu daje dodatnu težinu i kredibilitet.
Do sada su naučnici već eksperimentisali sa presađivanjem svinjskih bubrega i srca ljudima, ali jetra je predstavljala daleko veći izazov. Ovaj organ ima izuzetno složenu strukturu, dvostruko snabdevanje krvlju i obavlja više od 500 različitih funkcija u ljudskom telu. Od detoksikacije i proizvodnje žuči, do regulacije šećera u krvi i metabolizma lekova, jetra je centralna laboratorija organizma. Upravo zbog toga se smatralo da će biti poslednji organ koji će se moći koristiti u ksenotransplantaciji.
- Ipak, kineski istraživači odlučili su da pomere granice. Svinja čija je jetra korišćena bila je stara 11 meseci i predstavljala je klon sa deset pažljivo odabranih genetskih izmena. Cilj tih promena bio je da se smanji rizik od akutnog odbacivanja organa i da se svinjska jetra što bolje „uklopi“ u ljudski organizam. Kako objašnjavaju stručnjaci, ubacivanjem određenih ljudskih gena u genom svinje, imuni odgovor primaoca može se znatno ublažiti.
Nakon operacije, rezultati su bili iznenađujuće dobri. Svinjska jetra je počela da funkcioniše gotovo odmah, proizvodila je žuč i uspešno filtrirala krv, bez znakova jake upalne reakcije ili momentalnog odbacivanja. Pacijent je 38 dana živeo sa ovim organom, dok je ukupno nakon operacije poživio 171 dan. Lekari navode da je upravo taj period dokaz da svinjska jetra može privremeno preuzeti ključne funkcije ljudske jetre.
Posle otprilike mesec dana, međutim, došlo je do komplikacija. Pacijentovo srce pokazalo je znake preopterećenja, pa su lekari doneli odluku da svinjski organ uklone. Nakon toga, njegova sopstvena jetra nastavila je da radi stabilno, što je dodatno potvrdilo ideju da ovakav zahvat može poslužiti kao „most“ do oporavka ili do pronalaska odgovarajućeg donora. Iako pacijent kasnije nije preživeo zbog drugih zdravstvenih problema, tim lekara naglašava da smrt nije bila direktna posledica transplantirane jetre.
Stručnjaci širom sveta ovaj slučaj nazivaju prekretnicom. Predsednik bolnice i jedan od autora studije, dr Beičeng Sun, istakao je da se dugo verovalo kako je jetra previše komplikovana za ovakav vid transplantacije, ali da sada postoje jasni dokazi da to ipak nije nemoguće. Ako se genetske modifikacije dodatno unaprede, svinjska jetra bi mogla postati realna i široko primenjiva opcija, barem kao privremeno rešenje.
- Ovaj napredak ima poseban značaj i za zemlje koje se suočavaju sa hroničnim nedostatkom donora. U Srbiji, na primer, više od 1.800 ljudi trenutno čeka na transplantaciju organa, među njima i četrdesetoro dece koja se nalaze na dugotrajnoj hemodijalizi. Iako su rezultati u poslednje vreme blago poboljšani, prosečan broj transplantacija u poslednjih pet godina bio je izuzetno nizak, svega 17 godišnje. To jasno pokazuje koliko je problem dubok i koliko su alternativna rešenja hitno potrebna.
Profesor Hejner Vedemejer sa Medicinskog univerziteta u Hanoveru ocenio je da ovakvi rezultati mogu promeniti tok transplantacione medicine. Privremena upotreba svinjske jetre mogla bi spasiti živote pacijenata koji nemaju luksuz da čekaju, bilo zbog brzog napredovanja bolesti ili nedostatka donora. Iako su pred naučnicima i dalje brojni izazovi, uključujući etička pitanja i dugoročne rizike, jedno je sigurno – granica onoga što je moguće u medicini ponovo je pomerena.
Ova priča ne govori samo o jednom pacijentu ili jednoj operaciji. Ona govori o nadi, o hrabrosti da se pokuša nešto novo i o potencijalu da se u budućnosti život produži tamo gde je ranije bilo samo čekanje i neizvesnost
