.png)
U Japanu, poslovna kultura ide daleko izvan kancelarije. Jedan od najzanimljivijih i najdiskutabilnijih običaja jeste „nomikai“ (飲み会) – večernja okupljanja na kojima zaposleni piju sa kolegama, nadređenima ili klijentima. Ova praksa se ne smatra slobodnim vremenom, već produžetkom radnog dana.
\r\n
Piće kao most poverenja
\r\n
„Nomikai“ je osmišljen da razbije formalne barijere i da omogući zaposlenima da iskažu svoje mišljenje opuštenije nego za radnim stolom. Japanci veruju da se uz čašicu sakea lakše gradi poverenje, lojalnost i timski duh. Posebno je značajno kada mlađi zaposleni prihvati piće od šefa – to se tumači kao znak poštovanja.
\r\n
Cena lojalnosti
\r\n
Međutim, ova tradicija ima i tamnu stranu. Od zaposlenih se neretko očekuje da učestvuju, čak i kada ne žele. Odbijanje pića može se protumačiti kao nedostatak timskog duha ili čak kao znak nepoštovanja. Time se stvara pritisak da se učestvuje, bez obzira na lične granice ili zdravstvene razloge.
\r\n
Preumorni „salaryman“
\r\n
Uz već ionako duge radne sate, nomikai često vodi ka slici „salarymana“ – preumornog i alkoholom iscrpljenog radnika koji se kasno vraća kući. Japan se već suočava sa ozbiljnim problemima prekovremenog rada i mentalnog zdravlja, a ovakva kultura dodatno komplikuje situaciju.
\r\n
Između tradicije i promena
\r\n
U poslednjim godinama mladi Japanci sve češće odbacuju ovu praksu, tražeći zdraviju ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Ipak, nomikai i dalje ostaje duboko ukorenjen u poslovni svet Japana, kao kombinacija tradicije, pritiska i pokušaja da se održi harmonija u timu.
\r\n
