Parni vozovi još dime u 2025: Samo dve zemlje na svetu ih i dalje koriste – i jedna je na Balkanu

Parna lokomotiva za većinu ljudi predstavlja romantičan simbol prošlih vremena – doba kada je železnica povezivala gradove, rudnike i fabrike, a dimnjaci parnih mašina obavijali čitave predele. Iako su skoro svuda zamenjeni dizel i električnim vozovima, u svetu postoje samo dva mesta gde parna tehnologija i dalje nije samo deo muzeja, već i svakodnevnog života. Iznenađujuće, jedno od tih mesta nalazi se na Balkanu – u Bosni i Hercegovini.

Tuzlanski rudnici i vozovi iz Drugog svetskog rata

U regiji Tuzle, poznatoj po bogatim ležištima uglja, i dalje rade ogromne parne lokomotive iz perioda Drugog svetskog rata. Reč je o legendarnim „Kriegslok“ mašinama, modelu proizvedenom za nemačku vojsku tokom 1940-ih, koje su, neverovatno, i posle 80 godina u upotrebi. Ove lokomotive svakodnevno prevoze teretne vagone natovarene ugljem, a prizor njihovog gustog crnog dima kako se uzdiže iznad rudarskih naselja vraća u neka druga, gotovo zaboravljena vremena.

Radnici rudnika i danas se oslanjaju na njih, jer su izuzetno pouzdane, jednostavne za održavanje i, paradoksalno, ekonomične u lokalnim uslovima gde je ugalj i dalje osnovni energent. Upravo zbog toga, ove lokomotive nisu završile u muzejima, već u aktivnoj službi – kao neobičan most između prošlosti i sadašnjosti.

Severna Koreja i vozovi opstanka

Druga zemlja u kojoj para još uvek vlada šinama je Severna Koreja. Tamo, zbog hroničnih nestašica goriva i zastarelog železničkog sistema, parne lokomotive poput modela NKNR No. 6621 nastavljaju da saobraćaju na pojedinim linijama, poput pruge Pukčong–Toksong.

Za razliku od Tuzle, gde vozovi bude nostalgiju, u Severnoj Koreji parne mašine nisu izbor već nužnost. Nedostatak dizela i elektrifikacije znači da su ovi vozovi i dalje stub transporta. Ironično, dok svet ulaže milijarde u brze vozove i hyperloop projekte, tamo vozovi iz sredine 20. veka i dalje prevoze ljude i robu kroz svakodnevnicu 21. veka.

Zašto parna tehnologija opstaje?

Odgovor je jednostavan: pouzdanost i dostupnost goriva. Parne lokomotive mogu da rade u najtežim uslovima, zahtevaju manje sofisticirane delove i koriste ugalj koji je lokalno dostupan. Dok moderni sistemi zahtevaju kompleksne električne mreže ili skupa fosilna goriva, para i dalje nudi rešenje tamo gde alternative nisu održive.

Ipak, njihova upotreba danas nije samo stvar funkcionalnosti, već i kulturni fenomen. U Tuzli, na primer, mnogi stranci dolaze samo da bi videli ove „žive muzeje“ u akciji. Za ljubitelje železnice i istorije, prizor radne parne lokomotive nije samo transport, već emotivno putovanje u prošlost.

Simbol prošlosti u sadašnjosti

Danas, kada se govori o zelenoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena, činjenica da parni vozovi još dime deluje gotovo neverovatno. Ipak, oni nas podsećaju da istorija nikada ne nestaje u potpunosti – već da ponekad ostaje u funkciji mnogo duže nego što bismo očekivali.

Bosna i Hercegovina i Severna Koreja dele malo toga zajedničkog, ali obe pokazuju kako tehnologija iz 19. veka može opstati duboko u 21. veku. U jednoj zemlji kao simbol tradicije i rudarske snage, u drugoj kao znak ekonomske izolacije i borbe za opstanak.

\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n

I dok svet razvija kvantne kompjutere, električne avione i autonomne automobile, parni vozovi nastavljaju da pišu svoju poslednju poglavlje – tiho, ali uporno, šireći dim iznad šina koje nikada nisu prestale da vode u budućnost.