U današnjem članku vam pišemo o izazovima koje mnogi doživljavaju tokom porodičnih okupljanja kada su u pitanju narcisoidni članovi porodice partnera, poput svekra, svekrve, tasta ili tašte.
Iako bi porodični susreti trebali biti topli i opuštajući, za mnoge postaju izvor stresa, nelagodnosti i emocionalnog iscrpljivanja, naročito kada se ponašanja narcisoidnih članova jasno ispoljavaju. Umesto osećaja pripadnosti i zajedništva, javlja se napetost, osećaj da ste nevidljivi ili da nikada ništa nije dovoljno dobro, ma šta god učinili.
Stručnjaci ističu da narcizam nije samo “težak karakter”, već stalan obrazac ličnosti koji uključuje preteranu potrebu za divljenjem, osećaj sopstvene važnosti i izražen nedostatak empatije. Klinički psiholog dr Gregori Kušnik iz Njujorka objašnjava da se određena ponašanja narcisoidnih roditelja partnera posebno jasno manifestuju tokom porodičnih okupljanja, ostavljajući supružnike zbunjenim i emocionalno iscrpljenim. To nisu izolovani trenuci napetosti, već obrasci koji se ponavljaju i postaju predvidljivi, iako i dalje štetni za mentalno zdravlje prisutnih.
Jedan od najuočljivijih znakova narcisoidnih članova porodice jeste opsesija statusom, uspehom i društvenim značajem. Razgovori se konstantno vraćaju na njihove lične pobede, poznanstva sa “važnim ljudima” i dostignuća, uz podrazumevano očekivanje da svi ostali budu pažljiva publika. Dr Kušnik napominje: “Vaši svekar i svekrva, tašt i tašta su opsednuti povezivanjem sa moćnim i važnim ljudima. Razgovori se neprestano vrte oko njihovih uspeha, a od drugih se očekuje da budu publika.” Ovakva dinamika stvara okruženje u kojem se osećate marginalizovano, a sopstvene misli i osećanja postaju nevažni.
Pored opsesije statusom, narcisoidni roditelji partnera često favorizuju jedno dete, ne mareći za osećanja ostalih prisutnih. To se može videti kroz stalno veličanje jednog deteta, dok se druga deca ili supružnici ignoriraju, kritikuju ili umanjuju. Ovakvo ponašanje vodi do napetosti i osećaja nepravde, a prisutni članovi porodice često osećaju emocionalnu izolaciju i tihi pritisak da se uključe u igru pohvala i odobravanja.
- Još jedan karakterističan znak jeste nedostatak empatije i sposobnosti da se priznaju tuđa osećanja. Narcisoidni članovi porodice retko saslušaju ili razumeju šta osećate, a sve što nije u skladu sa njihovim interesima često se ignoriše ili omalovažava. Ovakav nedostatak saosećanja dovodi do toga da se porodična okupljanja transformišu u takmičenje za pažnju i priznanje, umesto u prostor razmene ljubavi i podrške.
Takođe, dr Kušnik ističe da narcisoidni članovi porodice često manipulišu situacijama kako bi kontrolisali pažnju i osećanja drugih. To može biti kroz subtilne komentare, kritike ili čak pohvale koje su usmerene na stvaranje osećaja zavisnosti i nesigurnosti. Prisustvo ovakvih obrazaca čini da supružnici partnera često osećaju konstantan stres i emocionalni umor, jer nikada nisu sigurni šta će izazvati negativnu reakciju ili kritiku.
Za mnoge ljude, ključno je prepoznati ovakve obrasce ponašanja i postaviti granice. Shvatanje da problemi nisu u vama, već u narcisoidnom ponašanju članova porodice, može osloboditi od osećaja krivice i nemoći. Granice mogu uključivati smanjenje vremena provedenog u okruženju koje stvara stres, osiguravanje prostora za sopstvena osećanja i traženje podrške van porodičnog kruga.
- Stručnjaci naglašavaju da je emocionalna zaštita sopstvene psihe jednako važna kao i očuvanje porodičnih odnosa. To znači da je u redu distancirati se ili ograničiti interakciju sa članovima porodice čije ponašanje negativno utiče na vašu dobrobit. Učenje tehnika asertivnosti i veštine upravljanja napetim situacijama može vam pomoći da zadržite mir i osećaj kontrole tokom porodičnih okupljanja.
Uprkos izazovima, postoji i pozitivan aspekt – prepoznavanje narcisoidnog ponašanja omogućava bolje razumevanje dinamike porodičnih odnosa i pruža priliku da se razviju strategije kako bi se smanjio emocionalni uticaj negativnih obrazaca. Supružnici mogu naučiti da zaštite sebe, ostanu emocionalno stabilni i čak unaprede sopstvene komunikacijske veštine, što doprinosi kvalitetnijim odnosima sa decom i partnerom.
U suštini, porodična okupljanja ne moraju biti izvor stresa čak i kada postoje narcisoidni članovi. Prepoznavanjem obrazaca, postavljanjem granica i aktivnim radom na sopstvenoj emocionalnoj otpornosti, moguće je stvoriti prostor u kojem se osećate sigurno i priznatо, bez obzira na ponašanje drugih. Ovo je ključ za očuvanje mentalnog zdravlja i za održavanje zdravih porodičnih veza, čak i u izazovnim situacijama.
